Roboti ulaze u naše domove 2030: Ovi humanoidi uskoro bi mogli da rade poslove umesto vas
Dodajte Kurir u vaš Google izborZamislite da otvorite vrata stana, a unutra vas ne čeka usisivač koji morate sami da gurate, mašina za sudove koju treba napuniti ili gomila veša koja čeka vikend. Umesto toga, kroz hodnik prolazi humanoidni robot, uzima stvari sa poda, slaže ih na mesto, donosi namirnice iz kuhinje i zatim odlazi da obavi sledeći zadatak. Upravo takav scenario više nije samo ideja iz filmova. Kompanije koje razvijaju humanoidne robote sve ozbiljnije računaju na domaćinstva kao sledeće veliko tržište, jer jedna mašina može da bude napravljena tako da koristi ista vrata, stepenice, stolove, kuhinjske elemente i predmete koje svakodnevno koristi čovek.
Put do tog trenutka ipak neće biti kratak. Robot koji bez problema ponavlja isti pokret u fabrici još nije spreman za prosečnu kuću, gde se stvari menjaju iz minuta u minut. U jednoj sobi može da bude dete, u drugoj pas, na podu igračka, na stolu čaša, a stolica koju je robot juče zaobišao danas može da stoji potpuno drugačije. Boston Dynamics svoje humanoide prvo usmerava ka industriji, a prema trenutno navedenim planovima roboti bi u fabrikama Hyundai-ja mogli da počnu da rade 2028. godine. Za kućnu verziju pominje se period oko 2035, dok druge procene prvi talas humanoida u domaćinstvima smeštaju već oko 2030. godine.
Od pranja sudova do ostalih poslova
Najzanimljiviji deo cele priče nije to što će robot moći da podigne kutiju ili pređe iz jedne prostorije u drugu. Prava revolucija počinje tek kada ista mašina bude mogla da promeni zadatak bez menjanja hardvera. Ujutru može da pokupi stvari razbacane po kući, zatim da stavi posuđe u mašinu za pranje, kasnije da donese namirnice, a uveče da pomogne oko pripreme hrane. Umesto deset različitih kućnih uređaja, ideja je da jedna fizička mašina dobije sposobnost da obavlja veliki broj poslova.
Tu se vidi i zašto proizvođači toliko insistiraju na humanoidnom obliku. Kuće nisu napravljene za robote, već za ljude. Kvake su na određenoj visini, stepenice imaju određenu širinu, kuhinjski elementi su prilagođeni ljudskim rukama, a alati i predmeti već postoje u obliku koji čovek može da koristi. Ako robot ima dve ruke, noge i približno ljudske proporcije, ne mora da se gradi potpuno novi dom samo da bi mogao da funkcioniše u njemu. Njegov posao je da se prilagodi prostoru koji već postoji.
Fabrika je jednostavna, kuća je haos
U fabrici robot zna gde se nalazi, šta treba da uzme i gde treba da ga odnese. Linija se ponavlja, prostor je kontrolisan, a zadaci su unapred definisani. U kući takva pravila praktično ne postoje. Predmet može da padne, neko može da ga pomeri, dete može da ostavi igračku na stepenicama, kućni ljubimac može da protrči ispred robota. Čak i jednostavan zahtev poput „skloni ovo“ može da bude mnogo komplikovaniji nego što zvuči ako robot ne zna šta čovek podrazumeva pod „ovo“.
Zbog toga će najveći test biti sposobnost robota da se snađe kada stvari krenu drugačije od očekivanog. Moraće da prepozna šta se nalazi ispred njega, proceni koliko jako sme da uhvati predmet, razlikuje nešto lomljivo od nečega što može da baci u kutiju i zaustavi se ako se čovek iznenada pojavi na njegovoj putanji. Robot koji pogrešno složi kutije u fabrici pravi problem. Robot koji pogrešno proceni čašu, vrelu šerpu ili dete u kući može da napravi mnogo ozbiljniji problem.
Cena bi mogla da odluči ko će ga imati
Čak i ako tehnologija proradi kako proizvođači planiraju, ostaje pitanje koje će mnoge kupce zanimati više od svega ostalog: koliko će koštati robot koji radi po kući? Procene koje se pominju kreću se oko 10.000 do 20.000 dolara, odnosno približno 8.500 do 17.000 evra. To je i dalje ogroman iznos za kućni uređaj, ali slika bi mogla da bude drugačija ako kompanije uvedu model iznajmljivanja uz mesečnu pretplatu.
Takav model bi otvorio potpuno novu priču. Korisnik možda ne bi kupovao robota zauvek, već bi plaćao mesečnu uslugu, dok bi kompanija bila zadužena za servisiranje, zamenu delova i softverske nadogradnje. To bi moglo da bude posebno važno jer humanoid neće biti običan uređaj koji kupite i koristite deset godina bez promena. Njegove sposobnosti zavisiće i od softvera, veštačke inteligencije i novih modela koji bi vremenom mogli da mu dodaju potpuno nove zadatke.
„Mašina za sve“ stiže mnogo ranije
Zato je teško dati jedan datum kada će humanoidni robot zaista postati uobičajen prizor u kućama. Procene se trenutno kreću od početka tridesetih godina do sredine te decenije, dok će industrijski modeli verovatno stići znatno ranije. Kompanije prvo moraju da pokažu da roboti mogu da rade satima, da bezbedno rukuju predmetima, da izdrže svakodnevno korišćenje i da pritom ne koštaju kao luksuzni automobil. Tek tada će kućni robot prestati da bude demonstracija tehnologije i postati proizvod koji ljudi zaista žele da imaju.
Ako se taj poslednji korak reši, promena bi mogla da bude mnogo veća od pojave još jednog pametnog uređaja. Telefon je doneo računar u džep, a humanoid bi mogao da donese fizičku pomoć direktno u kuću. Robot ne bi samo odgovarao na pitanja ili prikazivao informacije na ekranu uzimao bi stvari, pomerao ih, čistio, donosio, slagao i radio umesto vas. Upravo zato se danas više ne postavlja samo pitanje da li ćemo imati humanoidne robote kod kuće, već koliko će vremena proći pre nego što postane normalno da jedan od njih živi sa nama.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.